Četiri žice preporodile selo

Pranjani – Za grešnika koji krene opasnom životnom stazom nekad se u ravnogorskom kraju govorilo da je „kriv k`o gudalo”.

Danas se ovde, u Pranjanima i drugim selima na obroncima Suvobora s ponosom pripoveda da je upravo gudalo preporodilo čitav kraj.

Jer, za kraj ove sedmice ( 20 – 22. avgust) priprema se treći Sabor violinista Srbije a Pranjanci se gotove da ugoste hiljade namernika željnih druženja u ovom gorskom području i zvukova vrhunskih majstora na instrumentu od četiri žice.

-Već prvi sabor 2019, a počeci su vazda mukotrpni, pokazao je da je naš narod željan okupljanja i veselja i spreman da ih sazove i napravi. To je i najbolji znak da smo na tragu dugovekog saborovanja u ovom malom ali izuzetno lepom, pranjanskom čovečanstvu – kaže Dejan Кovačević, predsednik opštine Gornji Milanovac kojoj Pranjani pripadaju, i čelnik sabora.

On je istakao kako mu je čast da pozove meštane i goste na saborovanje, dodajući:

-Violina je posle dugog lutanja 2019. konačno pronašla svoje mesto u Pranjanima.

Gudala će i ovog leta ukrstiti najbolji violinisti Srbije, u spektaklu pod suvoborskim nebom.

Treći sabor biće otvoren u petak (20.8) dizanjem saborske zastave i pozdravnim slovima domaćina i gostiju, dok su za završnicu dana predviđeni takmičenje mladih violinista Srbije i koncert Borka Radivojevića. Pre toga uslediće sećanje na Bobana Кostića Voza, nekrunisanog kralja violinista, a priznanje s tim majstorskim imenom poneće njegov prvi učenik Siniša Dragutinović iz Mladenovca.

U tu čast sa pozornice će svirati Perica Vasić i pobednik prvog sabora, Momir Jovanović.
Tako će na samom početku zajedno zapevati violine takvih majstora koje je nemoguće videti na okupu pod istom strehom, i zatim pokrenuti ovo saborsko izdanje.

U subotu, od 20 sati, profesionalni violinisti takmičiće se za prvu i zlatnu violinu Srbije, a u nedelju su na večernjem rasporedu koncerti pobednika, zatim Branka Ristića i Ljube Aličića. Sve ovo, razume se, ne može proteći bez uživanja pod brojnim šatrama u varošici.

Zamisao o osnivanju ovakve priredbe potekla je od Gvozdena Nikolića, danas širom Srbije poznatog televizijskog reportera, i vlasnika Glasa zapadne Srbije u Čačku koji pravi programe i izveštaje za brojne televizijske kuće sa nacionalnom frekvencijom i autora emisije „Nećete verovati” na tv Prva. Njagov zavičaj i koreni su iz susednih Кoštunića, dok mu je majka iz Pranjana od Starčevića, a u majčevini je završio i osnovnu školu.

-Кako smo, dan za danom, prelazili iz dečaštva u ozbiljnije doba, Кoštunići i Pranjani su svima nama, makar to bilo i u nemaštini, postajali centar sveta. I to ostane čoveku urezano u svest, tako je i danas posle mnogo godina od prvog dolaska u tu varošicu – besedi Nikolić.

I opisuje kako se zametnula priča o saboru violinista:

• Ovi visovi Suvobora i Maljena više od pola stoleća bili su besput i nedođija, zbog Ravne gore i političke prirode. Iako, tvrdim, nadaleko nema tako radnog i časnog sveta, nepravedno kažnjenog.

Ali, napominje Nikolić, sve se da popraviti, pa i to:

• Dočekali smo, evo, da ovaj kraj doživi reprizu života, da vrlet bude povezana sa autoputem, da postanemo mesto koje ima planinski aerodrom i gde se za svagda skućila violina, kraljica instrumenata. Ima li od toga bolje nagrade za vredne seljane suvoborskih čuka i selišta, čije su šume i pašnjaci navek obeleženi grobovima predaka što dadoše glavu za potomstvo, koji su obraz pokazali spasavajući nevoljnike i deleći koru hleba sa Anerinkacima, Englezima, Francuzima i Rusima, iza leđa ubitačne fašističke mašinerije koja je harala svetom.
  Gvozden Nikolić pripoveda, takođe:

-Da, to su ti ljudi, i ovo je prilika da kažem još nešto. Možda neko nekoga zbog ovoga može da okrpi, ali sam dužan da kažem uz sve posledice: Hvala našoj i mojoj državi koja je ispravila decenijsku nepravdu prema ovom narodu. Hvala za svakog novog đaka i školi gde sem i sam negda išao, blagodarim za svakog novog stanovnika na seoskoj utrini. Dani koje najavljujemo jesu, ustvari pobeda dobrog nad zlom, još jedan podvig suvoborskih seljaka i države koja misli o svom narodu.

Uvek nasmejan i blagorodan, goste sabora spreman je da pozdravi i predsednik MZ u Pranjanima, Radovin Veselinović Greba. Dvomtraš na svom imanju gaji goveda ali se uvek nađe vremena i za poslove u korist ovog naroda.

-Za tri poslednje godine, zahvaljujući predsedniku Кovačeviću i Gvozdenu Nikoliću, sa njihovim saradnicima, i varošica i čitav kraj dobili su novi lik. Sređeni su putevi, uklonjeni budžaci i kad se uporede Pranjani od pre 20 godina sa današnjim, ovo je novo selo – reče Veselinović.

Selo je udaljeno 36 kilometara od Milanovca na putu za Požegu, a zaseoci razmešteni pola na brdu (420 metara nadomorske visine), druga polovina u planini (540). Danas imaju 1.500 stanovnika ili čak upola manje nego 1948. godine, ali nikad ne zaboravljaju ratove od 1912. do 1918. kad su u bitke za slobodu otadžbine otišla 464 meštanina, a vratila se samo 204.

-Ima, ipak, neke pravde na ovoj zemlji. U poslednjih par godine u Pranjane su se doselile četiri porodice iz drugih mesta, dok osnovna škola imas pet đaka više nego lani – ističe Veselinović.

Pranjanci su, posle odlaska Turaka, uvek imali crveno slovo i mesto saborovanja, mada se i to, šta se može, menjalo kroz vremena. Dok nije bilo u selu ni drvene crkve, postojao je okrugao kamen i oko njega su se skupljali, a1827. je podignuta crkva brvnara. Nova, zidana crkva, podignuta je 1903. godine, uz nju je devedesetih godina XX veka dograđen i zvonik.

Crkva Svetog Vaznesenja gospodnjeg u Pranjanima slavi Spasovdan i tog dana je vašar kod bogomolje. Spasovdan je ujedno i seoska obetina ili molitva. O Preobraženju (19. avgust), kada je glavni vašar u Pranjanima, prvi put 2006. godine je sazvan zavičajni skup Pranjanaca koji žive van Pranjana, sa namerom da to postane tradicija. U selu se okupljanjem obeležava i Ivanjdan (7. jul) a do kraja prošlog veka svakog 6. avgusta održavano je okupljanje rudara iz obližnjih nalazišta magnezita, njihovih ukućana i svih žitelja ovog područja, sve dok rudnici nisu zatvoreni. Sada se, takoreći među crvena seoska slova, udenuo Sabor violinista Srbije.

Još jedan razlog za veselje jeste i nedavno otvoreni aerodrom na Galovićima više sela odakle su 1994, tada to beše većinom obična livada ili delom nasuta, američki i britanski piloti, čuvani od meštana i naroda, poletali ka sigurnim vazdušnim lukama u Italiji i tako sačuvali 500 svojih glava.

Rina i PP Media